Vlada je na današnjoj sjednici usvojila Predlog Rebalansa budžeta za 2023. godinu, a po njemu su kako je saopšteno, primici i izdaci budžeta planirani u iznosu od 2,9 milijadi eura, što predstavlja uvećanje od okvirno 46.7 miliona eura.
Premijer Dritan Abazović govoreći o tom dokumentu, pohvalio je Ministarstvo finansija.
“Rad u prvom kvartalu 2023. godine rezultati su iznad očekivanja, to će omogućiti da Crna Gora ima manje zaduženje nego što je planirano. Čini nam se da je ovo spektakularna vijesti, jer nas tek čeka glavna turistička sezona, a svi parametri govore da će ova sezona biti rekordna. Nadamo se da ćemo mnogo prihodovati po tom poslu”, rekao je Abazović.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Ilija Vukčević kazao je da finalni podaci za januar – april pokazuju da je u odnosu na prošlu godinu napravljen rast od 33, 9 odsto.
“U maju ove godine, ima 225 miloiona više nego u istom periodu prošle godine. Ovo je nominalno povećanje, kada oduzmemo inflaciju koja je uticala, vidjećemo da je realno povećanje značajno iznad 10 odsto”, uvjerava Vukčević.
Kaže da ukoliko budu ovako nastavili da rade prihodi moraju biti veći od 2,4 milijarde eura.
“Ova izmjena plana nam donosi deficit budžeta oko 3 odsto, ispoštovano je zlatno fiskalno pravilo da se tekuća potrošnja finansira od izvornih prihoda. Razmišljamo domaćinski i moramo da pravimo planove i projekcije za naredne tri godine. Moramo da unaprijedimo sistem naplate prihoda da on može da dođe do cifre od 3 milijarde eura”, naveo je Vukčević.
Iz Ministarstva finasnija poslali su saopštenje u kome navode da shodno Ustavu Crne Gore, odnosno Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti kojim se reguliše uravnoteženje budžeta, Ministarstvo finansija je imajući u vidu neplanirana prihodovana sredstva od realizovanog paketa podrške Evropske unije našoj zemlji za prevazilaženje energetske krize (u iznosu od 30 miliona eura), potrebu obezbijeđivanja finansiranja vanrednih parlamentarnih izbora (cca 5 miliona eura), kao i obezbijeđivanja nedostajućih sredstava za subvencije za zapošljavanje lica sa invaliditetom (13 miliona eura) i određenih tehničkih korekcija, pripremilo izmjene Zakona o budžetu za 2023. godinu.
“Usljed revidiranih makroekonomskih pokazatelja i bolje naplate prihoda od plana, predložene su korekcije očekivanih primitaka, te su izvorni prihodi budžeta za tekuću godinu planirani u ukupnom iznosu od 2.36 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od cca 215 miliona eura ili 10 odsto u odnosu na planirane Zakonom o budžetu za 2023. godinu”, navodi se u saopštenju.
U skladu sa izmijenjenim fiskalnim okvirom za tekuću godinu, projektuje se ostvarenje deficita potrošnje od cca 193 miliona eura, odnosno cca tri odsto BDP-a što je za gotovo 173 miliona eura bolji rezultat od inicijalnog plana.
“Uzimajući u obzir značajnu konsolidaciju javnih finansija od okvirno tri odsto BDP-a, projektovani deficit javne potrošnje nalazi se u okvirima mastrihtskog kriterijuma deficita budžetske potrošnje, i u skladu je sa kriterijumima fiskalne odgovornosti, utvrđenim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti”, poručuju iz MF-a.
Dodatno, rebalansom budžeta projektuje se, ističu, ulazak u zonu suficita tekuće potrošnje, odnosno ostvarenje zlatnog fiskalnog pravila kojim se definiše zaduženje države isključivo za potrebe infrastrukturnih projekata.
