Већ смо говорили о томе како је млађани предсједник Црне Горе у једном тренутку “преумио” и почео да негира и обесмишљавања вољу слободних грађана који су му подарили свој глас на изборима.
Помињали смо и како је, након што је врбован од стране Друге фамилије и ко зна кога још, млађани предсједник својим политичким иницијативама издао литијски покрет који га је такође снажно подржао у другом кругу председничких избора, а заједно с њим и српски народ у Црној Гори.
Међутим, ово што данас ради залази у терен бизарности, а истовремено и прелази границе доброг укуса. Театрално награђивати, уочи Његошевог дана, јавне хулитеље на Цркву, тј. оне који су СПЦ жељели да затру у Црној Гори (као што је тзв. позоришна умјетница са слике) – израз је крајњег политичког безобразлука. Заиста је Милатовић превршио сваку мјеру.
Неко може промијенити политичка гледишта, изневјерити људе који су га гласали (такав занатнон је изучио код свог ментора Здравка) – али и у том послу треба имати мјере. Ово што предсједник ради је формално и суштинско гажење свих оних принципа на којима је извојевана побједа слободних људи над злочиначком диктатуром, 30. августа 2020. године.
Autor Boško Vukićević