Na panelu Certainty, Confidence, Growth koji je održan u okviru ESG Adria Samita u Tivtu, premijer Milojko Spajić govorio je o ekonomskom razvoju, ulozi političkog liderstva, ali i ključnim izazovima s kojima se suočavaju Crna Gora i region u pokušaju da uhvate korak sa ostatkom svijeta.
Spajić je naglasio da je razmjena mišljenja u ovakvom okruženju dragocjena, posebno jer dolazi u trenutku kada se globalna dinamika mijenja nezapamćenom brzinom.
„Uvijek je interesantno razgovarati u ovakvom okruženju i razmijeniti stavove. Svi se jako brzo kreću. Azija se vrlo brzo kreće, Sjeverna Amerika se vrlo brzo kreće i Evropa mora brzo da se kreće. Mi smo u Evropi, a naročito na Balkanu, posljednjih nekoliko decenija potpuno potcijenili ulogu političkog liderstva. Ljudi misle da ono što radimo u Crnoj Gori je previše brzo, a ja mislim da sam ja prespor. Za poslovne standarde i ono što se dešava u svijetu mislim da mi kasnimo i da smo daleko iza. I tek se trudimo da uhvatimo korak, a ljudi možda misle da sam prebrz, jer nemaju nikakvo životno iskustvo u biznisu i nikad nisu vidjeli kako izgleda biznis profit i gubitak. Nisu osjetili taj vulkan da uđu nadređeni u kancelariju i kažu: ‘Zašto gubite novac, šta se tu dešava?’, nisu imali investitora koji ih je zvao i rekao: ‘Zašto se tako posluje?’ Nema odgovornosti. Kada se poredimo sa SAD-om, a moramo se porediti, jer su imali sličan BDP u Euro zoni kao mi, a sada je taj BDP povećan za 50–60%. Moramo se zapitati zašto? Zato što su pola članova Kongresa ljudi koji su prvo uspjeli pa onda postali političari. U Evropi i ko predvodi Evropu su karijerni političari, koji nemaju pojma o životu i biznisu. Ja se izvinjavam što sam to tako rekao, ali to je takva realnost. Ekstremna verzija svega toga je Crna Gora i Balkan, a problem je brzina. Imam potrebu da uhvatim korak sa svijetom, jer ako to ne uradimo – šta će se desiti? Potreba za brzinom je nešto što nama treba da ostanemo u životu. Moramo da se oslobodimo prepreka u biznisu i da steknemo mentalitet poslovni, da gledamo zašto investitori ne žele da investiraju u Evropi. Moramo da sagledamo biznis program Evrope. Mi želimo da budemo dio Evropske unije, ali želimo da budemo i za biznis.“
Govoreći o ličnim motivima, Spajić je istakao da se vratio u Crnu Goru jer vjeruje u region i njegov potencijal.
,,Želim da ovo uspije. Ne želim da ne uspije. Moramo prepoznati šta je dobro, a šta nije, i treba da se bavimo tim stvarima. Unutar evropskog okvira, kao region i kao zemlja, suočavamo se sa mnogim problemima koje smo naslijedili, i moramo ih prevazići. Neki ljudi ovo pogrešno tumače kao nedostatak odgovornosti, ali ako se nađeš na poziciji odgovornosti i ako si izabran, moraš prihvatiti tu odgovornost. Ne možeš je gurati sa strane i reći: „Oh, treba mi 20 supotpisnika da bih se osjećao sigurno“, ili nešto slično. Morate potpisati svoje ime, i ako napravite grešku, snosite posljedice. To je suština prave demokratije i liderstva. Nažalost, to ne viđamo dovoljno. Ljudi pokušavaju da se sakriju iza izgovora, govoreći: „Ako imam 20 supotpisnika, onda sam oslobođen odgovornosti.“ To je loše. To nije efikasno. To nije liderstvo. To je bježanje od odgovornosti. Podržavam ovakvu vrstu odgovornosti i mislim da ne bi trebalo dozvoliti nikome da je izbjegne. Svaki put kada sam javno nastupao, rekao sam „ako Evropa sad ne uspije, podnijeću ostavku“, jer ovo je moj program i potpuno stojim iza njega. Ako Evropa sad ne uspije, podnijeću ostavku. Preuzimam punu odgovornost i za loše strane. Uvijek sam to govorio”, naveo je on.
Moramo se, navodi, zapitati kakve investitore želimo da privučemo.
“Činjenica je da je Crna Gora mala zemlja, i svi se poznajemo. Nemamo samo jednu zajednicu. Kada razgovaram sa svojim prijateljima, posebno onima iz SAD-a, često kritikuju povećanje plata, a ja im objašnjavam da je za političko društvo vrlo važno da plate rastu. Ljudi treba da se osjećaju angažovano i nagrađeno. Kada društvo funkcioniše na taj način, to je dobra stvar. To je suština lijeve politike. Mislim da povećanje plata ima smisla. Ali istovremeno, moramo uzeti u obzir šta funkcioniše za preduzeća. Preduzeća imaju fiksne troškove, a radna snaga je jedan od njih. U Evropi radimo na smanjenju poreznog opterećenja na radnu snagu i druge fiksne troškove za preduzeća. Na primjer, mi smo jedan od najkonkurentnijih regiona u Evropi kada su u pitanju cijene energije. Imamo neke od najnižih cijena struje za preduzeća. Takođe smo konkurentni u pogledu fizičkog prostora za preduzeća”, dodaje on.
Međutim, kaže, neki ugovori koji su sklopljeni u prošlosti nisu bili dobro razmišljeni.
„Ne volim da loše govorim o svojim prethodnicima, ali nisu ispravno upravljali stvarima. Sada, kao nova vlada, želimo održati dobre odnose sa preduzećima i moramo se baviti tim problemima. Teško je kada je nešto urađeno na način koji nije u skladu sa lokalnim i međunarodnim zakonima. Ali ne odustajemo. Želimo da dobri investitori ostanu i nastave da ulažu. Znamo da ako zadržimo ove investitore, imaćemo mnogo bolji poslovni ambijent. Ovo je sve o mentalitetu, kao i o pravnom sistemu. Ono što sada radimo je izgradnja specifičnog dijela našeg pravnog sistema, koji nazivamo međunarodnom arbitražom. To je sistem koji čini stvari predvidljivim i lakim za poslovanje. Singapur, na primjer, je vrlo predvidljiv. Kada imam spor tamo, mogu ga riješiti za tri do šest mjeseci, i znam da će odluka biti zasnovana na jasnim i dosljednim zakonima. Ne trebam pravnu pozadinu da bih razumio šta se dešava, jer mogu pročitati zakone i tačno znati šta se dešava. To je model koji želimo slijediti. Moramo pojednostaviti naš pravni sistem i omogućiti funkcionalnost arbitraže. Potrebni su nam sudije koje razumiju arbitražu, i to ne treba da bude o lokalnim zakonima ili jurisdikciji, već o pronalaženju praktičnih rješenja. Arbitraža može uključivati sudije iz različitih zemalja, kao što je britanski sudija koji tumači britanski zakon, ili njemački sudija koji tumači njemački zakon. Želimo sistem koji omogućava investitorima da imaju opcije i fleksibilnost, kako bi mogli efikasno riješiti sporove. Na tome radimo”, naveo je on.
Sudovi ovdje, navodi, uz dužno poštovanje, nijesu u stanju da izvrše zadatke.
„Kao politički lideri, naš zadatak je da osiguramo da dugoročni investitori osjećaju podršku. Jedno od prvih pitanja koje sam dobio kada sam se pridružio bilo je hoću li ostati dovoljno dugo da napravim razliku. Neki ljudi misle da su lideri tu samo za kratkoročne dobitke, ali želim pokazati da gradimo nešto održivo na duge staze. Radi se o održavanju pravih odnosa, angažovanju sa ljudima i pronalaženju zajedničkog cilja. Ovo je jedini način da se to postigne”, kaže Spajić.
Spajić je naveo da zakup od 90 godina nije previše.
„Mi smo otvoreni za sve koji žele da sarađuju sa Crnom Gorom. Želimo da osnažimo lokalne preduzetnike i da im pomognemo da uspiju. Ima mnogo talentovanih mladih ljudi u Crnoj Gori koji nikada nisu imali priliku, a mi im moramo pružiti tu priliku. Imamo kvalitetne ljude u Crnoj Gori i u cijelom regionu. Nepravedno smo bili zaboravljeni u prošlosti, ali sada je vrijeme da iskoristimo naš potencijal. Investitori koji dolaze ovdje sa tim razmišljanjem naći će podršku Vlade i moći će da doprinesu rastu zemlje”, zaključio je on.
Odgovarajući na pitanje gdje vidi Crnu Goru za deceniju, Spajić je rekao da je cilj jasan – članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cijenu, već uz jasno postavljenu ambiciju da budemo konkurentni i doprinosni član.
„Crnu Goru za deset godina vidim kao članicu EU, kao lidera u inovacijama. Saradnja sa cijelim regionom, kapija za istočnu Evropu, cijeli region za investitore – da investiraju, rade u ovom regionu. To je vizija koju imamo. Želimo da dodamo vrijednosti EU. Ne želimo da ulazimo u EU kao prosjak – ne. Želimo da doprinesemo, da budemo neto kontributor kad uđemo u EU.“
Premijer je naveo tri ključna faktora koja će odrediti budući privredni razvoj Crne Gore:
„Definitivno nam treba više ljudi koji su uspješni, koji imaju iskustva iz stvarnog života da se bave politikom u Crnoj Gori. Ne mislim samo na ministre, već i na ljude u parlamentu, u skupštini. Mnogi to ne razumiju i to je problem. Potrebna nam je bolja i agilnija usluga građanima i poslovnim investitorima. Moramo da se digitalizujemo – tehnologija mora u suštini da bude dio našeg života. Komunikacija i rad sa vladom mora u potpunosti da bude bez ljudske intervencije. To je vizija – jer čim su ljudi uključeni, prostor za grešku postoji.“
U osvrtu na crnogorsko društvo, dodao je da Crna Gora ima jedinstvenu šansu da svoje različitosti pretoči u snagu.
„Treba da se otvorimo. Mi smo jako raznovrsno društvo. Crna Gora ima sreće da u njoj živi nekoliko nacija. Moramo da pričamo jedni sa drugima. Moramo više da radimo sa svijetom – sa manje straha i da iskoristimo više te mogućnosti koje se pružaju.“
