Poslanici danas nastavljaju rad na četvrtoj sjednici Drugog redovnog (jesenjeg) zasijedanja Skupštine Crne Gore u 2025. godini.
Zasijedanje je počelo u 12 sati u Plenarnoj sali.
Poslanici raspravljaju o Predlogu zakona o saradnji Crne Gore sa dijasporom.
Nakon toga slijedi izjašnjavanje o tački o kojoj je pretres već završen.
Seid Hadžić iz kluba PES rekao je da ovaj zakon treba da uredi odnose sa dijasporom. On je izrazio nadu da će mladi tim u Vladi uraditi dobar posao.
“Nemamo aktivnih deset odsto ljudi u dijaspori, od ukupnog broja naše dijaspore. To je frapantan podatak”, rekao je Hadžić.
On je naveo da moramo pobjeći od floskula.
“Ja ne vidim da imamo strateški plan za saradnju sa dijasporom. Dijaspora mora da postane sastavni dio našeg društva. Država mora posvetiti mnogo više pažnje saradnji sa dijasporom. Ministarstvo dijaspore mora da bude servis našim građanima, da servisira i bude spona”, rekao je Hadžić.
On je rekao da dijasporu ne smijemo dijeliti po nacionalnoj strukturi.
“Moramo raditi za interes ove države”, rekao je Hadžić.
On je rekao da dijaspora nije servis za glasanje i baza birača, a da se naši iseljenici reketiraju da finansiraju neke stranke.
“Toga je bilo a toga ne smije biti. Moja poruka je da naši iseljenici ne smiju da nasijedaju na dnevnopolitičke manipulacije iz Crne Gore”, rekao je Hadžić.
Povodom saopštenja Uprave policije od prije par dana da je podnijela 35 prekršajnih prijava protiv ljudi koji su u julu protestovali ispred vile Gorica zbog dodjele Trinaestojulske nagrade, poslanik DPS-a Andrija Nikolić kazao je da je protest bio potpuno opravdan.
“Ljudi su se pobunili i na to su imali pravo. Zbog toga što je poniženo najviše državno priznanje u Crnoj Gori, a sve da bi se promovisao šovinizam u Crnoj Gori”, kazao je Nikolić.
Kaže da je bio na tom protestu, ali da mu je žao što nije među tih 35 koji će prekršajno odgovarati.
Nikolić je kazao da država i institucije svima šalju poruku da “nemaju svoju glavu”, da nemaju kritičko mišljenje i da će završiti na optuženičkoj klupi ukoliko ne prihvate sistem vrijednosti i laureate koje nameće nova vlast.
Poručio je državi i institucijama da, koliko god zastrašivali i prijetili zloupotrebom represivnog aparata, ne mogu zaustaviti otpor fašizaciji društva i otpor primitivizmu.
“Svi koliko nas ima bićemo na ulicama”, poručio je Nikolić.
Poslanici raspravljaju o Predlogu zakona o saradnji Crne Gore sa dijasporom.
Lider DNP-a Milan Knežević upitao je ministra dijaspore Mirsada Azemovića “što meni dođe moj sin”.
“Vrzma mi se ta dilema otkako se rodio. Moje dijete rođeno je u Beogradu, oba roditelji crnogorski državljani, ali zato što je rođen u Beogradu, ne može da dobije crnogorska dokumenta. Kada pitam za svog sina, pitam i za desetine hiljade građana Crne Gore koji žive u Srbiji i imaju isti status kao moj sin. Ovdje su im koreni, ovdje su im rođeni u Crnoj Gori…Je li moj sin dijaspora u Crnoj Gori?”, upitao je Knežević iz ugla Ministasrtva dijaspore odnosno iz ugla naših zakona.
Jesu li ovi ljudi koji žive u srbiji dijaspora? Šta su oni, jesu li kurdi, neko pleme koje luta Evropom, Malom Azijom ili su građani Crne Gore koje se Crna Gora odrekla iz razloga što se izjašnjavaju kao Srbi, upitao je Knežević.
Beograd je, kaže Knežević, glavni grad Crne Gore, po onima koji žive u Srbiji, a dolaze iz Crne Gore.
Nikola Zirojević (SD) upozorio je da vizni režim pravi probleme našim iseljenicima u Turskoj. Kako je rekao, plava karta, kao model predložen ranije da se ojačaju veze sa našim ljudima van zemlje, iziskuje promjene Ustava.
“A znamo kako je to složen proces. Uz realan rizik da se tu zloupotrijebe i pitanja jezika i državljanstva”, naveo je Zirojević.
Nađa Laković (PES) rekla je da je dijaspora resurs Crne Gore, koji se mora brižljivo čuvati.
Izvor: RTCG
