Priča koja je godinama kružila gradom o tome da je velika Marina Tucaković kupovala pesme od nepoznatih, mladih autora koje je jeftino plaćala, a prodavala pevačima za basnoslovne sume, ispostavila se kao istinita.
Ovu priču je svojevremeno potvrdila jedna mlada spisateljica u razgovoru za Kurir, koja je priznala da je Marini prodavala svoje tekstove, ali da joj je Tucakovićeva neverovatno mnogo pomogla.
Devojka od koje je Marina godinama kupovala tekstove, ispričala je svoju priču istučući da nije sve tako kako se spekulisalo i da nju Tucakovićeva nije iskoristila, već da joj je pomogla da se probije i postane priznato ime u svetu muzike i estrade:
– Danas sam ja uspešna kao tekstopisac, mogla bih tako da kažem, jer sam zadovoljna kako teče moja karijera. Cene me kompozitori, lepo sarađujemo, a i sa dosta pevača imam korektan odnos, mada uglavnom ne komuniciram direktno s njima. Nije bilo tako od početka. Da nije bilo Marine Tucaković, ja se danas ne bih bavila ovim poslom, tačnije odustala bih! Zašto? Jednostavno, ne bih mogla da se izborim sa svim spletkama, prevarama, otimačinama i sa svim ružnim što donosi estradni svet. A sve to ružno meni se desilo na samom početku- počela je priču devojka i nastavila:
– Stihove pesama pišem još od srednje škole, počela sam tako što sam izmišljala nove tekstove na već postojeće pesme. Tako sam shvatila da imam talenat, ali kad sam upisala fakultet i htela da se oprobam u tome zvanično, nisam znala kako stvari funkcionišu, kome da se obratim i da ponudim tekst. To je bilo pre desetak godina. Prvo sam pisala poznatim i manje poznatim pevačima, slala sam im poruke preko društvenih mreža ili, ako dođem do njihovog broja, onda im se direktno obratim. Većina njih je bila pristojna, odgovarali su mi obično da im se dopadaju tekstovi, ali da bez melodije stihovi ništa ne znače, pa me onda upute da se javim nekom kompozitoru, i tako… I javila sam se jednom od najčuvenijih kompozitora, mislim da je to bilo 2013. Posle bezbroj dana natezanja konačno sam se našla s njim, čitao je moje tekstove, rekao da mu se jako dopadaju i da će me zvati uskoro da mi da melodiju po kojoj treba da napišem stihove. Nikad se više nije javio- kazala je razočarano devojka koja je je nakon toga doživela nešto šokantno:
Čovek mi je ukrao mi je tekst
– I svašta sam još doživela, da ne dužim priču. Uglavnom, htela sam da odustanem od pisanja kad mi se desila krađa. Jednom pevaču sam napisala tekst, bio je vrlo fin i učtiv, a ja sam mu dala stihove i rekla da mi pare ne trebaju, već samo da me potpiše, jer bi to za mene bila dobra reklama. Obećao je sve. A onda je jednog dana objavio pesmu i potpisao sebe kao autora. I taman kada sam tad, razočarana, ponižena i pokradena, htela da odustanem od muzike, jedna drugarica, inače novinarka, kaže mi da je čula kao Marina od mladih autora kupuje tekstove i tako sam rešila da probam i ja, ubeđena da će to biti još jedan propali pokušaj. Ali nešto me vuklo… Okrenula sam njen broj, bilo je jedno prolećno popodne, sećam se svakog detalja! Marina se javlja na poziv, govorim joj ko sam i objašnjavam da imam neke tekstove, zbunila sam se, zamuckivala, verovatno iz straha da mi ne prekine vezu. Ali s druge strane čujem njen glas: “Pa to je divno. Vidim već po glasu da si neiskvarena. Koliko imaš godina?” Odgovaram joj, a mislim u sebi ova žena me zavitlava kulturno. Međutim, u tom kratkom razgovoru Marina sama predlaže da se vidimo za nedelju dana u jednom kafiću na Vračaru, dogovorile smo se u koje vreme, i – dolazi taj dan! Ja sam ponela pet tekstova za koje sam verovala da su dobri, došla sam na vreme na dogovoreno mesto, smestila se za sto i posle nekoliko minuta na vratima kafića vidim svima dobro poznatu plavušu, gospođu Marinu Tucaković- kazala je i nastavila da opisuje poznanstvo sa Tucakovićevom:
– Mahnula sam joj i tad se na njenom licu stvorio veliki, topli osmeh, koji je imala i svaki naredni put kad sam odlazila kod nje. Prišla mi je tad, rukovala se, sela prekoputa i počela uobičajen razgovor, ko sam, šta sam, odakle sam, kako sam počela da pišem itd. Onda je došao konobar i Marina je rekla: “Ja ću džin-tonik, a cura…” Rekla sam kapućino. Onda je tražila da vidi moje tekstove. Moram da kažem da sam na taj sastanak sa velikom Marinom došla s mišlju da će ona možda pristati da uzme bar jedan moj tekst, za koji će mi platiti 100 ili 200 evra. Takve sam priče čula o njoj od svoje drugarice. Kad je pročitala moju prvu priču, rekla je: “Sa ovim ništa ne može da se uradi. Nije ljubavna pesma, lepa je, ali veruj mi da niko neće da snimi pesmu o gitari.” Shvatila sam da je možda u pravu. Dok je čitala drugi tekst, nekoliko puta je podizala glavu i pitala me: “Jesi li ovo ti pisala?” Jako joj se svideo, bilo mi je jasno. Na kraju je taj papir odvojila s desne strane, a potom pročitala preostale tri pesme koje su joj se takođe dopale- opisival je devojka, a onda je usledio njen životni preokret:
“Vidi ovako”, počela je, “i sama si se uverila da nijedan pevač neće da uzme stihove od nepoznatog autora, čak i ako ja nekome ponudim tvoje tekstove, niko neće hteti da ispod pesme piše tvoje ime, već moje. To je realnost. Ako želiš, ja ove pesme mogu da otkupim od tebe, pa ćemo vremenom videti da te uključim da budeš moj saradnik i malo-pomalo da se probiješ, da napraviš ime u poslu. Ajde, kaži koliko bi ti tražila za ove tekstove?” Odlučila sam da krenem sa nekom velikom cifrom, pa da se onda cenkamo i nađemo napola. Kao iz topa sam rekla: “Marina, ja mislim da ovaj tekst koji se i vama najviše dopao vredi hiljadu evra, a ostale tri bih mogla da prodam za 700-800 evra.” Pogledala me i rekla: “Dobro, ne vrede baš toliko, ali prvi je put i ja častim za sreću. Dođi sutra kod mene, ponesi ove četiri pesme i dobićeš novac.” Tako je i bilo. Sutradan sam otišla kod nje kući, vrata mi je otvorio čovek koji je bio Marinin pomoćnik, on je znao da ja treba da dođem. Preuzeo je tekstove i isplatio mi 3.400 evra. Dakle, za jedan tekst, onaj najbolji, Marina mi je platila 1.000, a za ostala tri po 800. U naredne tri i po godine, sve dok se Marina nije razbolela, ja sam joj povremeno nosila pesme, za koje mi je uredno plaćala od 500 do 800 evra. Bila sam često kod nje u kući, znam da su joj tada tekstove prodavali i drugi ljudi, a zapamtila sam da je Marina posebno cenila jednog dečka koji se zove Siniša. Njega mi je pominjala da je sjajan pisac- izjavila je sada poznati tekstopisac čiji su tekstovi završili kod najpopularnijih izvođača:
Hitovi
Pesme koje sam ja pisala za Marinu, a ona ih dorađivala, oplemenjivala i obogatila, snimili su Ana Nikolić, Ceca Ražnatović, Aca Lukas, Dara, Seka Aleksić, Severina i mnogi drugi poznati pevači. Oni su ih, kako sam čula sa više strane, Marini plaćali po 2.500 ili 3.000 evra. Ali niko od njih ne bi uzeo od mene tekst za 800, već bi taj isti tekst uzeli iz Marininih ruku i platili dva-tri puta više. Ne žalim ni zbog čega, naprotiv, večno ću biti zahvalna Marini na ukazanoj šansi, na tome što me spojila sa kompozitorima, koji su, zahvaljujući njoj, počeli da me cene i što su prestali da me gledaju kao balavicu. U stvari, žalim jako zbog toga što je Marina umrla, jer je bila dobar čovek, pomagala je mnogima. Ona je bila kao mala fabrika, sabirni centar oko kojeg su se mladi autori okupljali i od nje učili zanat. Toga više nema.
