Više od 20 godina je bilo potrebno da se promijeni vlast u Crnoj Gori i DPS pošalje u opoziciju. Brojni protesti, hapšenja, progoni, suđenja, otkazi i razni pritisci su trebali da budu životno iskustvo od presudnog značaja kako poslije pada bivšeg režima vladati državom. Izgleda ništa nije naučeno ni poslije pet godina od formiranja nove parlamentarne većine. Valjda su događaji poslednjih 20 godina uzeli danak kod pojedinih političara koji su danas u vlasti. To je jedini logičan odgovor na njihovo ponašanje i posledice koje izazivaju.
Zaostro, Vraneš (Dario), Dajković, Metodije, odnedavno i Milan postaju kamen o vratu aktuelnoj većini. I ne bi to bilo ništa čudno da ni sami nijesu na direktan ili indirektan način dio te većine. Ovakvo ponašanje sve više gubi podršku među sprskim narodom kojem je bilo dosta progona i života na margini. Sada su dio vlasti, posle vše od dvije decenije ravnopravni po svemu. Niko ne može imati problema zbog toga što je po nacionalnosti Srbin, Crnogorac, Bošnjak… Crkva je zaštićena, za posao ne treba partisjka knjžnica. I gdje je onda problem. Zli jezici bi rekli da nestabilnost izazivaju, kako bi se umanjlili događaji u Srbiji i nestabilnost prenijela na Crnu Goru.
Dakle, Zaostro, Vraneš, Dajković, Milan idu direktno na ruku Demokratskoj partiji socijalista, njihovom dugogodišenjem, a i sadašnjem partneru Aleksandru Vučiću, vlasniku koncerna “Vijesti” Željku Ivanoviću i predsjedniku Jakovu Milatoviću.
Bespotrebna priča o Pavlu Đurišiću, četnicima, prozivke NVO aktivista ma ko oni bili i slični događaji samo hrane “Vijesti” i politike koje zastupaju predstavnici bivšeg režima. Upravo Zaostro, Dajko, Milan, Vraneš i slična kompanija, konstantno na površinu vraća DPS i “Vijesti” koji su na konopima, a oni im raznim aferama daju vještačko disanje.
Od ovakvog ponašanja dijela parlementarne većine, najviše štete trpe PES i Nova srpska demokratija. PES je jer toleriše ovakvo ponašanje i ne preduzima ništa kako ne bi narušio koaliciju na državnom i lokalnom nivou, a NSD jer nema snage da se odupre ekstremistima iz svojih i redova najbližih koalicionih partnera.
Dok traju trvenja u vladajućoj koaliciji, Vijesti i DPS završavaju posao u susret izborima, osvajujući jednu po jednu instituciju od Uprave policije, SPO, SDT do RTCG i AMU-a. Milojko i Andrija se bave saniranjem štete od Pavla Đurišića, Daria Vraneša i sličnih, a protivnici preuzimaju poluge vlasti i pokušavaju izazvati parlamentarne izbore.
Na ruku im ide i kriza u glavnom gradu zbog izgradnje kolektora u Botunu. Jedina pozitivna strana ove priče je činjenica da bi PES, kada bi birao razlog pada vlasti u Podgorici izabrao upravo ovaj koji bi značio da je vlast pala zbog zdravlja građana i milionskog projekta.
