Ulazak Crne Gore u SEPA sistem početkom naredne godine predstavljaće važan korak ka modernizaciji finansijskog sektora zemlje i približavanju evropskim standardima. Ovaj potez omogućava Crnoj Gori da postane dio jedinstvenog evropskog tržišta plaćanja, pružajući prednosti kako privredi, tako i građanima kroz brže, jeftinije i sigurnije transakcije. SEPA (Jedinstveno evropsko područje plaćanja) olakšava prekogranične uplate u eurima unutar 36 zemalja članica, smanjujući troškove transakcija i poboljšavajući efikasnost platnog sistema.
Centralna banka Crne Gore (CBCG) predala je početkom jula, u ime države, formalni zahtjev za pridruživanje jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA).
Direktor Generalnog direktorata za susjedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) Gert Jan Koopman nedavno je saopštio da će Crna Gora, prema očekivanjima, kao prva od zemalja Zapadnog Balkana pristupiti SEPA 1. januara naredne godine.
Prednosti
Uvođenjem SEPA instant plaćanja, transakcije će biti još brže, pružajući preduzećima dodatnu konkurentsku prednost na evropskom tržištu. Ovo usklađivanje sa evropskim normama predstavlja ključni korak na putu Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji.
Ekonomski analitičar Mirza Mulešković izjavio je da će ulazak Crne Gore u SEPA sistem značajno unaprijediti finansijske tokove u zemlji, omogućavajući efikasnije i brže plaćanje za sve subjekte. On je naglasio da će smanjenje transakcijskih troškova biti jedna od ključnih prednosti, što će pozitivno uticati na domaću privredu, ali i na svakodnevni život građana. Pored toga, Mulešković je istakao da će ovaj korak dodatno ojačati položaj Crne Gore kao zemlje koja teži punopravnom članstvu u EU, jer SEPA sistem predstavlja jedan od stubova integracije svih zemalja EU u jedinstven finansijski prostor.
– Ulaskom u SEPA, Crna Gora ulazi u mrežu koja povezuje sve zemlje EU, čime se šalje važna poruka o sigurnosti našeg bankarskog sistema, kao i o pouzdanosti naše regulative. Da bismo postali dio ovog sistema, bilo je neophodno uskladiti naše zakonodavstvo sa evropskim standardima, što je proces koji traje već nekoliko godina – rekao je Mulešković.
On je takođe naglasio da je ovaj korak izuzetno važan ne samo s aspekta evropskih integracija, već i za privlačenje stranih investicija.
– Efikasnija plaćanja i niži troškovi transakcija daju Crnoj Gori još jednu konkurentsku prednost na tržištu, što može privući više investitora i otvoriti nova radna mjesta. Uvođenje SEPA sistema omogućava brže i jeftinije poslovanje, što je ključni faktor za svaku ekonomiju koja želi da se razvija i bude konkurentna na evropskom i globalnom tržištu – kazao je Mulešković.
Uticaj CBCG
Pohvalio je rad Centralne banke Crne Gore (CBCG), koja je, prema njegovim riječima, ključni akter u ovom procesu.
– Ovo nije rezultat postignut preko noći. CBCG je proteklih nekoliko godina marljivo radila na harmonizaciji našeg zakonodavstva sa zakonima EU, a izvještaji Evropske komisije prepoznali su CBCG kao instituciju koja je u najvećoj mjeri uskladila svoje procese sa evropskim standardima, što nažalost nije bio slučaj sa mnogim drugim državnim institucijama – tvrdi Mulešković.
On je izrazio nadu da će se napori CBCG isplatiti kroz veći priliv investicija i ekonomski rast.
– Ovi rezultati su plod dugogodišnjeg rada i predanosti. Usvajanje SEPA sistema neće samo olakšati poslovanje kompanijama i građanima, već će smanjiti i troškove javnih institucija, što će imati pozitivan uticaj na cjelokupnu ekonomiju Crne Gore – zaključio je Mulešković.
Ovaj proces, prema Muleškovićevim riječima, pokazuje da Crna Gora nastavlja ozbiljno da radi na usvajanju evropskih normi i standarda, što je ključni element na putu prema punopravnom članstvu u EU.
SEPA postaje sve značajnija za preduzeća i pojedince unutar eurozone, omogućavajući brže i efikasnije prekogranične uplate. SEPA olakšava nesmetane transakcije u eurima u 36 zemalja, uključujući članice EU i one koje to nijesu. Standardizacijom platnih procesa smanjuju se troškovi transakcija i povećava transparentnost, što ga čini posebno atraktivnim za međunarodne poslovne operacije.
Do 2023. godine, SEPA kreditni transferi čine 22 odsto bezgotovinskih plaćanja u eurozoni, dok direktni debitni transferi čine 15 odsto, a plaćanja karticama dominiraju sa 54 odsto ukupnih transakcija. Ovaj sistem godišnje obrađuje preko 67 milijardi bezgotovinskih transakcija, a u prvoj polovini 2023. zabilježen je porast broja takvih plaćanja od 10,1 odsto, što naglašava njegov sve veći uticaj. Ukupna vrijednost SEPA transakcija u prvoj polovini 2023. iznosila je oko 111 biliona eura.
Očekuje se integracija SEPA instant plaćanja, što će učiniti plaćanja u eurima još bržim, pri čemu će banke u EU biti obavezne da podržavaju instant plaćanja do kraja godine. Ovaj razvoj će poboljšati likvidnost i pružiti konkurentsku prednost evropskim preduzećima omogućavajući gotovo trenutno poravnanje, dodatno smanjujući troškove i poboljšavajući sigurnost plaćanja.
Ove inovacije pozicioniraju SEPA kao ključnu infrastrukturu za ekonomsku integraciju unutar Evrope, donoseći koristi preduzećima, pojedincima i javnim institucijama.
